Thursday, February 26, 2009

Kako pisati seminarski rad iz filozofije?

(Napomena – dosta saveta potiče iz eseja: „Pisanje radova iz filozofije“ od filozofa Jim Pryor-a; naravno, dosta toga potiče i iz ličnog iskustva)


Seminarski rad je samo jedna od formi pisanja u kojoj se može predstaviti tumačenje nekog određenog problema. Pisanje takvog rada može delovati kao noćna mora, ako se ne poznaju glavna pravila pisanja. Sve je lako kada se zna kako, tako da ću u ovom tekstu izložiti osnovna pravila i savete kako da napišete što bolji seminarski rad. Ne samo da ćete, posle čitanja ovog teksta, sa lakoćom napisati rad, nego će vam biti veoma zanimljivo i zabavno da to uradite, pa ćete, samim tim, želeti još da pišete. Prema radu se treba ponašati kao prema malom detetu: stalno ga posmatrati i brinuti se o njemu, posmatrati ga kako raste pred vama. Morate se pomiriti sa činjenicom da ćete barem par puta u potpunosti revidirati svoj rad, sve dok on ne bude spreman za čitanje. Napominjem da se ovo, pre svega, odnosi na filozofski rad, mada neka opšta pravila mogu poslužiti za temu iz bilo koje oblasti nauke.

Šta pisati u radu iz filozofije?
Nije dovoljno da u radu predstavite samo svoje mišljenje ili samo mišljenje filozofa o kome pišete. Potrebna je sinteza ta dva prikaza. Sâm pregled onoga što su drugi rekli nije dovoljan. Filozofija je uvek bila borba između dobrih i loših argumenata. Zato je potrebno braniti svoje ili tuđe argumente. Treba ponuditi dobre agrumente zašto nešto branite (ili napadate). Najbitinije je stojati iza svake svoje reči, svaku vašu tvrdnju neka podupiru ostale tvrdnje iz rada. Nemojte da vas ovo zastraši. Hajde da pogledamo kako bi to izgledalo na nekim primerima. Nije dovoljno reći: Ja smatram da P.

Mnogo je bolje kazati: Ja smatram da P, jer verujem da.... ili Ja smatram da P, što će upravo pokazati moj sledeći misaoni eksperiment... ili Ja smatram da P, što poktrepljuju sledeći argumenti..itd. Nadam se da shvatate o čemu se radi. Ne treba samo napisati neku misao, potrebno je iscrpeti je, uzeti od nje sve što je moguće, što je bolje objasniti i razraditi da bi čitaocu bilo mnogo lakše da je shvati, a i da vas ne bi shvatio na više načina, nego baš onako kako vi to želite. Gete (J.W. Goethe) je jednom prilikom rekao da su sve velike misli promišnjene već hiljadu puta, ali da bi ih učinili stvarno našim, moramo ih iskreno promisliti iznova, sve dok se ne ukorene u našem iskustvu.

Takođe, bitan je i cilj vašeg rada. Postoji više stvari koje to mogu biti. Navešću samo neke:

a) kritikuje se određeni argument, ili se pokazuje da argumenti koji idu u prilog nekom shvatanju nisu dobri (ovo je izuzetno teško, zato što je, najverovatnije, filozof koga pokušavate da kritikujete, razmišljao o standarnim kritikama koje mogu biti upućene na njegov račun. Zato vodite račina da, ako izaberete ovo za suštinu vašeg rada, budete dobro informisani o tome da li je već odgovoreno na kritiku koju vi upućujete); b) brani se agrument ili gledište od nečije kritike; c) nude se razlozi ili protivprimeri na navedeno gledište; d) upoređuju se jake i slabe strane dva suprotstavljena gledišta na neki problem (recimo, upoređuju se racionalisti i empiristi u pogledu shvatanja mogućnosti saznanja); e) pokazuje se da su neki filozofi primorani da prihvate određenu konsekvencu ili implikaciju njihovog učenja, s obzirom na njihova predhodna filozofska stanovišta, iako bi oni najradije tu implikaciju negirali; f) raspravlja se o posledicama koje bi određeno stanoviše imalo ako bi bilo tačno (npr. koje bi posledice imalo učenje materijalnog egoizma, po kome je sve što postoji, a i mi sami, samo proizvod mišnjelja datog filozofa? Nešto više o tome nekom drugom prilikom).
Ponoviću još jednom: bez obzira za šta se opredelite, morate eksplicitno stojati iza svojih tvrdnji, i navesti razloge za njihovo prihvatanje.

Međutim, dešava se da ljudi pretpostavljaju da nema potrebe za objašnjavanjem neke tvrdnje koja intuitvno deluje, po njima, sasvim izvesno i istinito. Naprotiv, potrebno je pretpostaviti da oni koji vas slušaju ili čitaju ne dele vaše mišljenje. Vaš rad treba da bude pokušaj da se ljudi ubede u vaše mišljenje. Zato, nemojte početi rad pretpostavkom koju će vaši protivnici sigurno odbaciti. Da biste nekog što bolje „obradili“, počnite sa iznošenjem opšte prihvaćenih pretpostavki, a onda ga polako vodite ka onome u šta želite da ga ubedite.

Nemojte biti previše ambiciozni i pokušati da puno toga kažete u vašem filzofskom radu. Rezultat toga će biti nečitljiv, nerazumljiv rad, pun slabo objašnjenih teza. Filozofija napreduje malim koracima, pa zato budite skromni, i nemojte postavljati zaključke od kojih će se zatresti ceo svet. Takođe, od vas se ne očekuje da date neki originalni doprinos ljudskoj misli. Biće za to vremena na pretek. Za sada, samo se trudite da vam rad bude dovoljno precizan i jasan.
Faze pisanja
Rana faza pisanja je najbitnija. Ona se tiče onoga šta treba da učinite pre samog pisanja rada. Pokušajte da tada izvadite što više beležaka iz date literature, skicirajte svoju glavnu misao i agrument koji će biti u centru pažnje rada i sastavite nacrt rada. Da bi ste počeli da pišete rad, morate dobro razumeti materiju o kojoj se govori. Zato nađite sagovornike, prijatelje ili kolege, kojima ćete objasniti glavnu ideju i pitati ih šta oni misle o tome. Ovo će vam pomoći da bolje definišete svoje misli i da shvatite dati problem. Ako ste u stanju da nešto sasvim jasno izložite, onda vi u potpunosti razumete o čemu se tu radi.Kada ste definisali svoje misli, počnite da pišete nacrt rada. To posmatrajte kao dobru organizaciju vaših misli i zaključaka i njihovo spajanje u jednu celinu. Tako ćete postati sigurni i u to šta zaista želite da kažete i koje to pitanje tumačite. Mnogi studenti i učenici imaju problema u pisanju zato što ne znaju šta hoće i šta su hteli nečim da kažu. Dakle, za to je potreban nacrt, odnosno koncept rada. Nemojte škrtariti na njemu, neka bude što detaljniji i duži (npr. za rad od 6 strana, koncept bi trebao da zauzima celu stranu).

Filozofski problemi zahtevaju dugo i pažljivo promišljanje, zato pisanje počnite na vreme. Nemojte pisati noć ili dve pred rok. To je glupo. Filozofija zahteva mnogo veću ozbiljnost. Potrebno je da date sebi dosta vremena za razmišnjalje. Nemojte raditi u žurbi ili pod stresom. Ako zapnete i ne možete dalje, zastanite i dajte svom umu malu pauzu od dva, tri dana. Nemojte brinuti da je to trošenje vremena, zato što će vaš um nesvesno misliti o prepreci i rešenje će vam se pojaviti. Ne sumnjajte u to.

Kada jednom napišete nacrt, spremni ste za prvu verziju rada. Posle par dana, pročitajte je i najverovatnije ćete nešto izmeniti. Barem tri ili četiri puta. Možete je pokazati i prijateljima i videti kakve su njihove reakcije. Da li razumeju vaš zaključak? Da li su im neki argumenti nejasni? Na sve to obratite pažnju.

Strutkura i jezik
Neka struktura vašeg rada bude sasvim očigledna. Nemojte mučiti čitaoca da sam pokušava da odgonetne o čemu vi to pišete. Tresnite mu vašu glavnu ideju u lice! Najbolji način da to uradite jeste da na početku rada napišete: APSTRAKT, pa stavite dve tačke i navedete šta sve hoćete da kažete. Evo primera jednog mog apstrakta iz teme „Jedistvenost supstancije“. Ne kažem da je on idealan primer, ali čisto da vidite o čemu govorim:

APSTRAKT:

Rad je pokušaj detaljnijeg objašnjenja pojma supstancije, različitih shvatanja ovog pojma i njegovog razvitka kroz istoriju filozofije. Jedinstvenost supstancije se, po meni, može najbolje videti u racionalističkoj filozofiji u kojoj stanovišta racionalističkih predstavnika proizilaze jedan iz drugog. Sve počinje od Dekartove definicije supstancije, koju Spinoza i Lajbnic takođe prihvataju, ali pritom stvaraju nove filozofske sisteme. Da li neko „pobeđuje“ ili „gubi“ pokušaću argumentovano da prikažem. U cilju što boljeg razumevanja pojma supstancije, na početku rada sažeto ću izložiti tradicionalno Aristotelovo gledište; dok na kraju, Kant će predstavljati određenu sintezu i eventualno rešenje ovog problema.


Dakle, pomognite čitaocu da prati vaše misli i pokažite mu pravac u kome ćete ga voditi. Ne morate pisati kao ja; možete koristiti neke od sledećih fraza: počeću sa, sada ću braniti ovu tezu, ove reči sugerišu da, pre nego što kažem šta nije u redu, želim da argumentom prikažem... i tako dalje. Postoji bezbroj mogućnosti, koje ćete i sami otkriti.

Što se tiče jezika, ne preopterećujte se književnim izrazima. Koristite jednostavnu prozu; pišite kratke i razumljive rečenice i paragrafe. Stvari o kojima pišete su već dovoljno duboke i teške da bi ste još i vi ubacivali neki pretenciozan jezik i suvišne reči. Vodite se pravilom: šta ne biste rekli u govoru, to nemojte ni napisati. Ako vaš rad izgleda kao da je pisan za trećerazrednu publiku, onda ste najverovatnije postigli odgovarajuću jasnoću. Pretpostavljam da ste se već susreli sa filozofima čije je pisanje veoma nejasno i komplikovano. Svako ko ih čita smatra da je to teško i frustrirajuće. Međutim, ti filozofi su veoma važni za filozofiju ne zbog takvog načina pisanja, nego upravo uprkos njemu. Zato se nemojte truditi da ih imitirate!

Budite sažeti i držite se date teme u naslovu. Nemojte lutati po celoj oblasti pokazujući kako ste dobro informisani i mnogo pametni. Formulišite centralno pitanje kojim želite da se bavite i stalno ga imajte pred očima. Pazite da sve što pišete bude relevantno za to pitanje. Pored toga, objasnite zašto je baš to relevantno. Ne dozvolite da čitalac pogađa.

Odnos prema čitaocu
Zamislite da čitalac nema pojma o čemu vi pišete i da se prvi put susreće sa takvom temom. Ako tako pišete onda ćete primorati sebe da objanite tehničke pojmove, kao i nejasne i maglovite misli datog filozofa.

Zapravo, možete otići i korak dalje i zamisliti da je vaš čitalac lenj, glup i zao. Lenj je, zato što ne želi da odgoneta vaše misteriozne rečenice i vaše nerazumljive argumente, ukoliko nisu očigledni. Glup je, tako da sve morate da mu servirate jasno i sažvakano. Zao je, zato što neće vaš rad čitati dobronamerno i blagonaklono. Na primer, ukoliko kažete nešto što se može shvatiti na više načina, on će shvatiti na onaj koji najmanje ide u prilog nekoj vašoj tezi. Zato je potrebno da se pazite dvosmislenih reči i rečenica. Probajte da predvidite sve moguće primedbe vašem gledištu i da odgovorite na njih. Recimo da date primedbu na račun nekog filozofskog gledišta, da li zaista mislite da će taj filozof tek tako prihvatiti poraz? Zamislite kako bi on mogao da uzvrati i kako biste se vi odbranili.Ne plašite se da pominjete primedbe svojoj tezi. Bolje da to vi učinite, nego neko drugi. Tako pokazujete da ste svesni da to nije krajnje rešenje problema, nego samo jedno od mogućih. A cilj filozofije je istina, tako da treba priznati poneku slabost svog gledišta, a ne na silu uklapati eventualne protivrečenosti i probleme u svoj „sistem“. Objasnite kako mislite da se te primedbe mogu prevazići i objasniti.

Prepravite i nastavite da prepravljate!!!!
Sada ste spremni da napišete prvu verziju vašeg fantastičnog rada!!! Kada to učinite, pustite da se stvari (odnosno, misli) slegnu dva ili tri dana. Onda se vratite radu i čitajte svaku rečenicu naglas, pritom postavljajući ovakva i slična pitanja: „Da li ovo zaista ima smisla?“; „Ovo je potpuno nejasno!“; „Šta ovo, pobogu, znači?“; „Da li se ovde ponavljam?“ i tako dalje. Pazite da svaka rečenica pogađa izvestan cilj. Otarasite se onih koje to ne čine. Čak i ako lepo zvuče. Ako niste zadovoljni nekom rečenicom, upitajte se zašto vam ona smeta. Možda ne razumete šta ste hteli da kažete ili se ne slažete sa njom u potpunosti. Ako je tako, otarasite je se.

Čitanje na glas vam može pomoći u vidite da li ono što ste napisali ima smisla. Takođe, tako se najbolje uočavaju digresije, rupe i nejasnoće.

Budite spremni da pisanje tri ili četiri verzije svog rada!

Na samom kraju, trebalo bi da imate na umu da ćete biti ocenjivani na osnovu sledećih kriterijuma:
1. Koliko dobro razumete stvari o kojima pišete.
2. Koliko su vam dobri argumenti.
3. Koliko vam je pisanje jasno i dobro organizovano.

Rad neće biti ocenjivan na osnovu toga da li se profesor slaže sa vašim zaključkom, već da li ste zaključak dobro odbranili.

Srećno!

1 comment: