Friday, March 20, 2009

"Dve karte za Beč"


kada: petak, 10. april, 20.00h

gde  : "Teatar 78", Resavska 78, Beograd

ko    : amaterska maturantska trupa MEŠ Kruševac - "Gotovi smo!"

šta   :

 
 „Dve karte za Beč“, dvočasovna šestočinka, u izvođenju amaterskog teatra (maturantske trupe MEŠ – „Gotovi smo!“) iz Kruševca, predstavlja svojevrsni izazov da se sa nekim novim generacijama mladih ljudi pokuša ispričati i otrgnuti zaboravu priča o „jednom podvigu jedne generacije“. Poziv da se svi mi nešto „stariji“ prisetimo te veličanstvene energije, kao i da se Zajedno upitamo – šta smo uradili s njom... Komad je rađen po istoimenom tekstu komediografa Voje Radovanovića, a koji na sebi svojstven način nastoji odgonetnuti i dočarati čuveni (i po mnogo čemu jedinstveni) građanski protest 1996/1997.
Ova komedija je zapravo retrospektiva 22. i 23. dana beogradskih demonstracija 1996., odnosno, objašnjenje kako su se Mile (opozicionar i učesnik demonstracija) i Živko („pokradeni“ penzioner alkoholičar) našli iza rešetaka. Pored njih, u nosećim ulogama pojavljuju se još i dr Horvat (lekar, učesnik kontramitinga i strastveni štovalac predsednikovog lika i dela), Maja (konobarica koja je ostala bez posla u lutkarskom pozorištu, a kroz ljubavnu vezu sa Miletom pokušava da ode iz Srbije) i Đorđe Nastran (policajac, žrtva građanskog hapšenja).
Saznaćemo najzad ko je i kako zakrčio saobraćaj na Slaviji, otkud studentima lutka Predsednika i to u robijaškom odelu, ko je Sandokan.....
A u skladu sa duhom tih događaja, predstava je umotana živom svirkom četvoročlanog benda.

Ulaznice po ceni od 300 dinara možete nabaviti na biletarnici "Teatra 78" dva sata pre početka predstave. Sve informacije i rezervacije karata (koje toplo preporučujemo, budući se radi o premijernom izvođenju i ne zna se da li će i kada biti reprizne postavke) na tel. 011 3615 307, ili 063 7086080.










Wednesday, March 11, 2009

Anaksimen iz Mileta


Istorija filozofije


Anaksimen je poslednji u prvoj genaraciji filozofa koji su činili Miletsku školu. Rodio se 586. god. p.n.e. a umro je 525. god. p.n.e.
Njegova osnovna filozofska tvrdnja na prvi pogled ne donosi ništa novo u svet još uvek mlade filozofije. On je za arche odredio vazduh. Od vazduha je sve načinjeno i tu vidimo da se Anaksimandar opredeljuje za jedan prirodan element baš kao i Tales. Stvari se diferenciraju, pojedinačno stvaraju i određuju u zavisnosti od gustine i razređenosti vazduha. Vazduh, kao i kod Talesa, trebamo shvatiti hilozoistički, tj. kao oživljenu samopokretljivu tvar.
Kao što sam na početku naveo, Anaksimen na prvi pogled ne donosi ništa novo. Da bismo bolje pronikli u njegovu filozofiju potrebno je da shvatimo motive i razloge zbog kojeg je Anaksimen kao arche svega uveo baš vazduh, a ne neki drugi prirodni element ili bilo koju drugu stvar.
Za početak, Anaksimen je, kao i Tales, mogao da uvede vazduh zbog toga što se, baš kao i Talesova voda, on može zgušnjavati iz gasovitog stanja u tečno i čvrsto stanje. Zatim, Anaksimen je mogao uočiti da se smrt i prestanak disanja poklapaju, pa je na osnovu toga mogao da odredi i uvede vazduh kao gradivni i ključni element svega.
Za treći razlog (ujedno i ključni) potrebno je da se podsetimo Talesovog i Anaksimandrovog filozofskog učenja. Anaksimandar je zamerao Talesu i njegovoj vodi to što se iz vode ne mogu izdvojiti i ujedno formirati suprotnosti. Npr. voda kao osnov svega ne bi mogla biti i topla i hladna u isto vreme, a sa druge strane sve što postoji mora imati određen stepen toplote ili hladnoće. Dakle, iz vode, kao osnovnom prastanju iz koga još uvek nisu nastale stvari, nisu mogle nastati suprotnosti, jer ih ona u svom prapočetku nije mogla ujedno sadržati. Zato Anaksimandar u svoju filozofiju uvodi apejron kao nešto neodređeno i neiscrpno iz čega diferencijacijom i odvajenjem iz njega postaju pojedinačne stvari. Sada na scenu stupa Anaksimen koji Anaksimandru i njegovom apejronu zamera to što se apejron kao nešto neodređeno uopšte i ne nalazi u stvarima, a samim tim se to ne može nazvati archeom svega. Anaksimen uvodi u njegovu filozofiju vazduh, jer uvođenjem vazduha on prevazilazi sve probleme koje su imali Tales i Anaksimandar. Vazduh je, sa jedne strane, element, baš kao Talesova voda, samooživljen i samopokretljiv, kvalitativno je odrediv kroz zgušnjavanje i razređivanje, dok je sa druge strane, kvantitativno neodrediv, baš kao Anaksimandrov apejron. Vazduh je, kako je Anaksimen zdravorazumski razmišljao, kvantitativno neodrediv, jer stari Grci nisu mogli golim okom da vide i izmere tačnu količinu vazduha koja se nalazi u svetu. Upravo je zato vazduh pogodan jer ima sve karakteristike apejrona. Sa druge strane, vazduh zadržava i odlike Talesove vode, naime, on se zgrušnjava i razređuje, time je kvalitativno odrediv i tako nastaju pojedinačne stvari.
Kao što se može videti Anaksimen predstavlja sintezu predhodna dva učenja kojim prevazilazi i unapređuje filozofsku misao svojih predhodnika čime obezbeđuje svoje mesto u istoriji filozofije kao poslednji od trojce Miletskih filozofa.